Kci snega

Oni znaju mnogo, oni vole da ih vole. Oni uživaju u aplauzima. Oni i kad ne znaju viču da znaju.

Oni su prerušeni u prodavce, šefove, prijatelje, vlažne jezike.

*     *      *       *      *      *      *      *      

Ja dođem tako i ćutim. Ne kažem ništa. Ćutim i kad znam. Slušam kako se međusobno hrane perverznim flertom umočenim u znanje.

Tu i tamo proveje neznanje. Ali glasno viknu, pa samo onaj što ima znanje može da uvidi tu glupost. Onaj koji zna uvek ćuti. Onaj koji zna nikad neće poniziti, nikad neće podvrisnuti da bi sebe istakao.

A ko uopšte danas vidi one koji znaju?

*     *      *      *      *       *       *     *      *

Pametan čovek može biti siguran u sebe i tako delimično ograničen sopstvenom sigurnošću, ali mudar uvek sumnja. Mudar zna kolike su granice njegovog neznanja.

*      *      *     *         *        *       *     *

Kakav ja problem imam?

Imam problem s tim glasom svojim koji, eto, pravim da je mek.

Umem da zagrebem i da zabolim, ali biram meko.

Umem da rastrgnem, ali neću. Biram da neću. Umem, ali neću. Znam, ali ćutim.

****************************************************************************

Dođem tako nekad i setim se svih onih koji su ginuli za moje prisustvo. Jedan sedam godina obigravao, jedan i dan danas upisuje moje reči u svoje likove, jedan je sekao vene... a ja sam im bila prisutna samo u mislima.

Zadovoljavamo li se time što drugi od nas uzimaju? Može li nas usrećiti sopstveni odraz u tuđim očima? Ili i mi želimo da se nahranimo, da damo maksimum, da damo sve? 

Želim da se čuje znanje onog koji ne voli da se čuje. Da dobrovoljno Ofelija zabrani svoju smrt. Da Hamlet dobrovoljno ode lekaru. 

Da se jedno u drugom menja.

*******************************************************************************

Imam taj problem što mi prosto nije dato da nađem svoje Sunce. Našla sam ga i ono je prosto prestalo da sija. Ljubav prestaje kad prestane divljenje.

7 Comments: